..moj zivot...

..Znate onaj osecaj kad nekog volite vise nego brata ili sestru,kad imate osecaj da bi ste sve ucininili za njega,kada ga volite ,cenite i postujete kao brata.Epa imao sam i ja takav osecaj.Werovao mnogima,u mnoge se uzdao i ponosio sto su deo mog zivota.Ali uvek sam se prevario u proceni pravog druga.

  Jos iz osnovne skole,sam bio omiljen u drustvu,zabavan i veoma komunikativan.Voleli su me i drugovi i drugarice,i nastavnici i komsije.O meni se nije mogla cuti neka losa stvar.Svi su bili pored mene i oko mene.Bio sam centar desdavanja u skoli i komsiluku.Medju drugovima na treningu ravnopravan i pravedan.Svi su voleli da budu u mom drustvu.A kako i nebi.Bio sam zabavan.Dobar fudbaler ,svako me zeleo u svojoj ekipi.Pozvan na sve zurke,rodjendane i bilo kakve proslave.Svi su bili pokraj mene jer su se osecali prijatno i sigurno.Bio sam postovan od kako od mladjih tako i od starijih drugova.Svi su bili u mom prisustvu,jer su znali da cu sve uciniti za bilo koju osobu na svetu.Poznavao ja nju 5 minuta ili 5 godina,nebitno.Ali da li su oni bili spremni da tu isto ucine za mene.Mislio sam da se drug u nevolji poznaje.Ali sams e prevario.

 Koliko puta sam upadao u nevolje i neprilike zbog kako svojih tako i tudjih postupaka.Niko,nikada nije stao na moju stranu da me zastiti ili odb rani od necega.Razocarao sam se u mnoge.Odjednom su svi postali odrasli i uozbiljili se.I ja sam sazreo mnogo pre njih pa nikad nisam bio takav prema drugim osobama u mojoj blizini.Kako su posli u srednju skolu,pojednie osobe mi se vise i ne obracajupaznju na mene.prodju pored mene uzdignute glave,ne znam zbog cega ali eto.Osam godina ici sa nekim u odeljenje a da posle sa njim ne progovoris nii rec.To sto oni sazrevaju i krecu da izlaze po zurke traze momke i cure ja sam to odavno radio,doduse ne sa momcima ali sa curama da.Uostalom sta pa mene briga da li ce pricati samnom ili ne.Meni je samo zaosto u nijednom momku ne mogu naci pravog druga.A imam ih toliko puno sa kojima sam u dobrim odnosima.Imam nju ona zna sve,podrzava me u svemu,i uvek je tu za mene.Meni je to dovoljno.

Koncert Vlado Georgiev    1.MAJ       uvek samnom      bazen

Dragi mama i tata,

Divno se provodimo na prvom kampovanju.

Čika Toma nas tera da pišemo
roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro.


Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda.

Sva sreća niko
se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu.

O da, recite
Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.


Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova.

Baš je bilo
lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja.

Čika Toma
je vikao na Pericu zato što je otišao da se šeta sam a nije nikome rekao.


Perica kaže da mu je rekao za vreme požara.

Verovatno ga čika Toma nije
čuo jer je bio pijan.


Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle
toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator.

I moje
pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.


Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada.

Nije
bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile
kada smo krenuli.

Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije čudo
što se stalno kvare.

Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta
što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima.

Lepo je što
nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori
oči.

Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo
na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja.

Jedino šta smo
videli na tim putevima su teški kamioni, kola nema.


Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da
pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera.


Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave.

Čika
Toma je baš super, nikada ne viče na nas.

Nije se čak ni naljutio kada
smo skinuli pojaseve za spasavanje.


Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo
se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo.

U početku mu je to smetalo
a sada se navikao.



Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se
Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst.

Ja i Đole
smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu.

Ja mislim
da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah.


Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.



Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para
nemamo. Ništa ne brinite ja sam dobro.



p.s.

Čika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus vakcinu?
Šta je to tetanus?

 Rodis se.Zivis.Volis i na kraju umres.Rodis se da bi ziveo.Zivis zivot da bi voleo,i na kraju pun ljubavi umro.Zavolis ranije ili kasnije,nebitno.Vazno je ostetiti draz tog milog osecanja.Spoznati pravo znacenje reci ljubav.

 Ona.Ona cini ceo moj zivot.Iako sam jos mlad,imam tek 17 godina.mislim da je ovo prava ljubav.Ona je nesto posebno,nesto sto se retko desava a kamoli vidja.Ona je posebna,drugacija...Jednom recju ona je nesto najlepse na ovom svetu.Ime joj je Katja ima 17.godina.Svi se mi razlikujemo po necemu na ovom svetu.Neki su lepi,neki zgodni,neki pametni.Ali retko ko ima osobine poput njenih.Upoznao sam je preko krstarice.Uzeo njen broj i ubrzo ugovorili sastanak.Nasli smo se a ja sam se osecao kao nikada u zivotu.Pri svakoj njenoj recju srce mi je kucalo ubrzano.Setali smo i pricali,o svemu sto nam je palo na pamet.Imao sam osecaj da je poznajem ceo svoj zivot.Ispratio sam je kuci,i trcuci otisao i ja svojoj kuci.U mislima samo ona,i niko drugi,i nista drugo.Njene nezne crte lice,kratka kosa sa naglasenim repicem na levoj strani.Nezne sitne usne ispod malo prcastog nosica.Trenerice,duks i sportske patike.Bila je zaista posebna.Na kraju mojih misli krila se jedna stvar u koju sam odbijao da verujem.Bila je srecno zaljubljena i imala decka 7 meseci.U njoj sam video prvu ljubav svog zivota,a ona u meni kako je i sama rekla andjela.U meni je videla brata kog nije imala.Trazila od mene drugarstvo i paznju,koju ja tada nisam mogao da joj pruzim.Blizio se kraj skolske godine,a mi smo ubrzo postali navika jedno drugom.u meni se krila ljubav koja je prosta buktala u njenom prisustvu.Shvatio sam da ili cu joj biti momak ili ne zelim da budem u njenom prisustvu.

    Danas je 21.9.2008. godine.Za 6 dana bice tacno 11 meseci kako smo zajedno.Pridobio sam njenu paznju i njenu ljubav.Presli smo mnoga toga zajednickog.Nikada se nismo posvadjali,jedno drugom smo sve na svetu.Slazemo se oko svega,volimo i medjusobno postujemo.Svojim delima i ponasanjem zauvek je ostavila jedan trag u mom zivotu.Ne postoji stvar kojom bi me razocarala,ili rec kojom bi me uvredila.Sta god uradila uvek cu biti svestan toga da je to uradila sa razlogom.Moze ceo grad pricati lose o njoj,ceo svet je kritikovati,ali niko je ne zna bolje od mene.Bila je uz mene u dobrim i losim trenucima.Podrzavala me u svemu dobrom,kritikovala svemu losem.Gurala napred kada treba,spustala na zemlju kad odlutam.MOgu reci samo jedno na kraju.Hvala joj sto postoji...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• PRAVA LJUBAV......
• ljubav
• KONDOM
• ...lepota zivota...
• SRCE ZOVE U POMOC
• Nemam pravog druga....
• ...nase slike
• OBAVEZNO PROCITATI...
• Volim to divno bice
• "Branim svog oca"

• Generalna [12]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom