..moj zivot...

 Otac ikona i svetac svakog deteta.Idol,covek za ugled,covek od poverenja.Od svo preranog sazrevanja pokusavam da shvatim zasto se moj otac prepusta prokletom alkoholu.Ali mi to nije ulazilo u glavu sve do skoro.Mozda to sto sam ja sam shvatio i nije pravi razlog zbog kojeg moj otac pije.

 Ako na osnovu onog  teksta nemojte prerano osudjivati mo oca.Nemojte takodje ni da mislite da ga ja branim za njegova dela i postupke.O njegovom detinjstvu i odrastanju moze se napisati,pa bogme malo veci roman.Takodje ne zelim da se iko pronadje u ovom tekstu,jer je onda i njegovo detinjstvo nacisto bilo unisteno.

 Svoje sazrevanje pocinje veoma rano,sa nekih 4 godina roditelji mu se razvode,a on ostaje da zivi sa ocem,jer majka nije mogla da ga stambeno obezbedi.On i njegov brat ostaju sa monstrumom od oca,a sada cete videti i zasto.Nakon nekoli meseci moj otac dobija macehu.Mislicete super,bice tu zamenice mu majku u njoj ce pronaci mir i spokoj.Pravog prijatelja pre svega drugu majku.Ali nije bilo tako.Mucila ih je zajedno sa ocem i tretirala kao zivotinje.Ziveli su kao zivotinje.Odvojeno i od oca i od macehe.Isto dvoriste ali ne i ista kuca.Imali su posebnu sobu sa slomljenim prozorima,bez tepiha i spavali na slamarici.Moj stric je stariji od mog oca 4 godine,tako da je neke stvari shvatio ranije.Bio je psihicki jaci.Spreman na sve pa cak i da se suoci sa macehom ili ocem.

Posao je u 1.razred moj otac,a majka mu je kupila knjige da ima za skolu.i pribor i ranac.Bio je sav sreca,nije mogao da sakrije odusevljenje i radost.Sa skolom je sve bilo super.Bio je dobar djak koliko je mogao da bude u odnosu na tadasnju situaciju.Bio je 4.razred kada je njegova maceha bez ikakvg razloga bacila sve njegove knjige i stvari u posebnu odaju za svinje.Tada je prvi put i pao godinu.Osecao se zapostavljenim.Otac nije ni obracao paznju na njega.Da vidi svoju pravu majku mogo je samo kada oni to dozvole,otac i maceha.U 6.razredu verovali ili ne otac kao gradjevinski radnik,vodi svog sina da radi na gradjevini,penje se po kucam i krovovima,uopste ne mareci da moze tako i da pogine.Stedeo je svoj novac koji je dobijao vise od majke nego sto je mogao sam da iznudi od svog oca.I u 7.razredu u robnoj kuci Pionir u Nisu kupio najlepsu biciklu u gradu.Na izlazu iz robne kuce zaustavio ga je cuvar recima:"Mali vrati tak bicikl koji si ukrao",ubedivsi radnika,tako sto je pokazao racun da je bicikl kupljen napustio je prodavnicu pun sebe.Kako i dan danas kaze tada se osecao da vredi nesto,da ce mozda od njega jednog dana biti covek.Kada je znao da je to sto poseduje(bicikl),stecen njegovim znojem i radom.Verovao je u sebe i bolje sutra.Nazalost bicikl su mu ukrali iste godine ispred mesne kancelarije dok je pomagao ljudima da ruse neki zid.Njegovoj tugi nije bilo kraja.Jedna vest ga je obradovala vise od svega sto ga je moglo naciniti srecnim u tom trenutku.U jednom kratko vidjenju sa svojom majkom,bio je obradovan jednom divnom vescu.Njegova majka je dobila stan od firme.Stan u kome i ja sada zivim.Odlucio je da pita oca da on i njegov brat predju da zive sa majkom.Naravno dobio je glatko odbijanje.Iste te godine na vlastitoj slavi svog oca,on i njegov brat su jeli sa poda dok su ostali gosti sedeli za stolom.Bas tada rekao je nesto ocu sto nije trebalo,a otac to zapamtio.I vec sledeceg dana kaisem isprebijao svog sina tako sto mi je odkunuo meso na nozi koliko ga je jako udario.Zaraslo je nekako.Iako oziljka nema vise,znam da mu je na srcu jedan veliki oziljak od tog dana.Koliko puta su samo dobili batine ni krivi ni duzni,tako sto ih maceha namesti da su uradili ili rekli nesto sto nisu.Jednog dana ga je maceha jurila motkom da gatuce.Bezavsi od nje udario nogom u ivicu ulaznih vrata i palac na nozi mu je pomodreo i malo se odkinuo.Otac videvsi to uzima kljesta i cupa mu nokat na zivo.

Upisao je srednju skolu 12.februar u Nisu.Na kraju svoje prve godine vracavsi se kuci sav srecan razmisljao je o tome kako je mozda i bolje sto zivi sa ocem,da nebi mucio svoju majku da ga izdrzava njega njegovog brata.Na ulazu u dvoriste kuce,docekao ga je papir na kome je pisalo evo vam vase stvari pakujte se i da vas moje oci vise ne vide.Padala je kisa a stvari su bile bacene ispred sobice u kojoj su ziveli 12 godina u nekoj bari.Spakovali se i otisli svojoj majci.Kada pocenje kako i sam kaze raj njegovog zivota.

U drstvu je bio omiljen medju curama popularan,njegova majka se trudila da on i njegov brat ne vide zaostatak za drugom decom sto joj je i uspevalo.Mozda cete u njegovoj majci pronaci i moju.Rastao je u pravog momka,odlicnog radnika kog su svi hvalili,postovali,cenili...

ponavljao 4.godinu jer je morao da radi na gradjevini sa svojim bratom.Ubrzo zavrsio i srednju skolu i zaposlio se 87.godine u Masinskoj industriji u Nisu.Izrasta u postenog i odlicnog radnika.Kojeg su trazile velike kompanije i firme za svog radnika.Ozenio se i nasao savrsenu zenu,koja ga je zavolela zbog svoje dobrote.Rodili su dva predivna deteta,koji cesledeti nihove puteve i izrasti u prave ljude kao sto su i oni postali.Izgubio je i majku te kobne 1997.godine.Sto je bio tezak udarac za njega.I danas se tesko nosi sa cinjenicom da na svetu ima samo poridicu i nikog vise.Negde tamo u starackoj postelji lezi njegov otac ne mareci za to da li su njegovi sinovi uopste zivi.Zato mogu biti srecan sto imam oca,kojeg volim i cenim najvise na svetu.Hvala mu na svemu,u potpunosti ga razumem...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• PRAVA LJUBAV......
• ljubav
• KONDOM
• ...lepota zivota...
• SRCE ZOVE U POMOC
• Nemam pravog druga....
• ...nase slike
• OBAVEZNO PROCITATI...
• Volim to divno bice
• "Branim svog oca"

• Generalna [12]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom