..moj zivot...

Volim to divno bice

streetwriter | 21 Septembar, 2008 00:55

Rodis se.Zivis.Volis i na kraju umres.Rodis se da bi ziveo.Zivis zivot da bi voleo,i na kraju pun ljubavi umro.Zavolis ranije ili kasnije,nebitno.Vazno je ostetiti draz tog milog osecanja.Spoznati pravo znacenje reci ljubav.

Ona.Ona cini ceo moj zivot.Iako sam jos mlad,imam tek 17 godina.mislim da je ovo prava ljubav.Ona je nesto posebno,nesto sto se retko desava a kamoli vidja.Ona je posebna,drugacija...Jednom recju ona je nesto najlepse na ovom svetu.Ime joj je Katja ima 17.godina.Svi se mi razlikujemo po necemu na ovom svetu.Neki su lepi,neki zgodni,neki pametni.Ali retko ko ima osobine poput njenih.Upoznao sam je preko krstarice.Uzeo njen broj i ubrzo ugovorili sastanak.Nasli smo se a ja sam se osecao kao nikada u zivotu.Pri svakoj njenoj recju srce mi je kucalo ubrzano.Setali smo i pricali,o svemu sto nam je palo na pamet.Imao sam osecaj da je poznajem ceo svoj zivot.Ispratio sam je kuci,i trcuci otisao i ja svojoj kuci.U mislima samo ona,i niko drugi,i nista drugo.Njene nezne crte lice,kratka kosa sa naglasenim repicem na levoj strani.Nezne sitne usne ispod malo prcastog nosica.Trenerice,duks i sportske patike.Bila je zaista posebna.Na kraju mojih misli krila se jedna stvar u koju sam odbijao da verujem.Bila je srecno zaljubljena i imala decka 7 meseci.U njoj sam video prvu ljubav svog zivota,a ona u meni kako je i sama rekla andjela.U meni je videla brata kog nije imala.Trazila od mene drugarstvo i paznju,koju ja tada nisam mogao da joj pruzim.Blizio se kraj skolske godine,a mi smo ubrzo postali navika jedno drugom.u meni se krila ljubav koja je prosta buktala u njenom prisustvu.Shvatio sam da ili cu joj biti momak ili ne zelim da budem u njenom prisustvu.

Danas je 21.9.2008. godine.Za 6 dana bice tacno 11 meseci kako smo zajedno.Pridobio sam njenu paznju i njenu ljubav.Presli smo mnoga toga zajednickog.Nikada se nismo posvadjali,jedno drugom smo sve na svetu.Slazemo se oko svega,volimo i medjusobno postujemo.Svojim delima i ponasanjem zauvek je ostavila jedan trag u mom zivotu.Ne postoji stvar kojom bi me razocarala,ili rec kojom bi me uvredila.Sta god uradila uvek cu biti svestan toga da je to uradila sa razlogom.Moze ceo grad pricati lose o njoj,ceo svet je kritikovati,ali niko je ne zna bolje od mene.Bila je uz mene u dobrim i losim trenucima.Podrzavala me u svemu dobrom,kritikovala svemu losem.Gurala napred kada treba,spustala na zemlju kad odlutam.MOgu reci samo jedno na kraju.Hvala joj sto postoji...