..moj zivot...

 Otac ikona i svetac svakog deteta.Idol,covek za ugled,covek od poverenja.Od svo preranog sazrevanja pokusavam da shvatim zasto se moj otac prepusta prokletom alkoholu.Ali mi to nije ulazilo u glavu sve do skoro.Mozda to sto sam ja sam shvatio i nije pravi razlog zbog kojeg moj otac pije.

 Ako na osnovu onog  teksta nemojte prerano osudjivati mo oca.Nemojte takodje ni da mislite da ga ja branim za njegova dela i postupke.O njegovom detinjstvu i odrastanju moze se napisati,pa bogme malo veci roman.Takodje ne zelim da se iko pronadje u ovom tekstu,jer je onda i njegovo detinjstvo nacisto bilo unisteno.

 Svoje sazrevanje pocinje veoma rano,sa nekih 4 godina roditelji mu se razvode,a on ostaje da zivi sa ocem,jer majka nije mogla da ga stambeno obezbedi.On i njegov brat ostaju sa monstrumom od oca,a sada cete videti i zasto.Nakon nekoli meseci moj otac dobija macehu.Mislicete super,bice tu zamenice mu majku u njoj ce pronaci mir i spokoj.Pravog prijatelja pre svega drugu majku.Ali nije bilo tako.Mucila ih je zajedno sa ocem i tretirala kao zivotinje.Ziveli su kao zivotinje.Odvojeno i od oca i od macehe.Isto dvoriste ali ne i ista kuca.Imali su posebnu sobu sa slomljenim prozorima,bez tepiha i spavali na slamarici.Moj stric je stariji od mog oca 4 godine,tako da je neke stvari shvatio ranije.Bio je psihicki jaci.Spreman na sve pa cak i da se suoci sa macehom ili ocem.

Posao je u 1.razred moj otac,a majka mu je kupila knjige da ima za skolu.i pribor i ranac.Bio je sav sreca,nije mogao da sakrije odusevljenje i radost.Sa skolom je sve bilo super.Bio je dobar djak koliko je mogao da bude u odnosu na tadasnju situaciju.Bio je 4.razred kada je njegova maceha bez ikakvg razloga bacila sve njegove knjige i stvari u posebnu odaju za svinje.Tada je prvi put i pao godinu.Osecao se zapostavljenim.Otac nije ni obracao paznju na njega.Da vidi svoju pravu majku mogo je samo kada oni to dozvole,otac i maceha.U 6.razredu verovali ili ne otac kao gradjevinski radnik,vodi svog sina da radi na gradjevini,penje se po kucam i krovovima,uopste ne mareci da moze tako i da pogine.Stedeo je svoj novac koji je dobijao vise od majke nego sto je mogao sam da iznudi od svog oca.I u 7.razredu u robnoj kuci Pionir u Nisu kupio najlepsu biciklu u gradu.Na izlazu iz robne kuce zaustavio ga je cuvar recima:"Mali vrati tak bicikl koji si ukrao",ubedivsi radnika,tako sto je pokazao racun da je bicikl kupljen napustio je prodavnicu pun sebe.Kako i dan danas kaze tada se osecao da vredi nesto,da ce mozda od njega jednog dana biti covek.Kada je znao da je to sto poseduje(bicikl),stecen njegovim znojem i radom.Verovao je u sebe i bolje sutra.Nazalost bicikl su mu ukrali iste godine ispred mesne kancelarije dok je pomagao ljudima da ruse neki zid.Njegovoj tugi nije bilo kraja.Jedna vest ga je obradovala vise od svega sto ga je moglo naciniti srecnim u tom trenutku.U jednom kratko vidjenju sa svojom majkom,bio je obradovan jednom divnom vescu.Njegova majka je dobila stan od firme.Stan u kome i ja sada zivim.Odlucio je da pita oca da on i njegov brat predju da zive sa majkom.Naravno dobio je glatko odbijanje.Iste te godine na vlastitoj slavi svog oca,on i njegov brat su jeli sa poda dok su ostali gosti sedeli za stolom.Bas tada rekao je nesto ocu sto nije trebalo,a otac to zapamtio.I vec sledeceg dana kaisem isprebijao svog sina tako sto mi je odkunuo meso na nozi koliko ga je jako udario.Zaraslo je nekako.Iako oziljka nema vise,znam da mu je na srcu jedan veliki oziljak od tog dana.Koliko puta su samo dobili batine ni krivi ni duzni,tako sto ih maceha namesti da su uradili ili rekli nesto sto nisu.Jednog dana ga je maceha jurila motkom da gatuce.Bezavsi od nje udario nogom u ivicu ulaznih vrata i palac na nozi mu je pomodreo i malo se odkinuo.Otac videvsi to uzima kljesta i cupa mu nokat na zivo.

Upisao je srednju skolu 12.februar u Nisu.Na kraju svoje prve godine vracavsi se kuci sav srecan razmisljao je o tome kako je mozda i bolje sto zivi sa ocem,da nebi mucio svoju majku da ga izdrzava njega njegovog brata.Na ulazu u dvoriste kuce,docekao ga je papir na kome je pisalo evo vam vase stvari pakujte se i da vas moje oci vise ne vide.Padala je kisa a stvari su bile bacene ispred sobice u kojoj su ziveli 12 godina u nekoj bari.Spakovali se i otisli svojoj majci.Kada pocenje kako i sam kaze raj njegovog zivota.

 (Dalje)

 Da nekome pricam o ovome nemam hrabrosti,da se suocim sa tim jos manje.Nemam prijatelja iskrenog i pravog,kome mogu reci sve.Imam nju,u koju imam najvise poverenja.Ali o ovome me je sramota da pricam svakome.Zato sam odlucio da se izjadam obicnoj internet stranici.

 Sedim za stolom.kicam prokkleti tekst i pricam sa racunarom.Rekli bi da sam lud,ali samo trazim malo prostora gde cu biti malo srecniji.Lutam i trazim svoju idilu u malo rupici mastanja.Svaki korak ili pomisao na nesto lepse me ubrzo vrati u stvarnost.Lutam i stalno bezim iz svoje stvarnosti.Nasao sam se u mestu u kome bih provodio svaki slobodan trenutak svog zivota,ako ne i ceo zovot.

 Skolsko se zvono oglasilo,pozdravio sam se sa drugovima i krenuo kuci.Na puu do kuce sve je tako mirno i tiho puno pozitivnog raspolozenja.Kuca.Jedino mesto puno spokoja i mira.gde se sve resava blagom recju.razgovor sa ocem i poneki savet o odrastanju i prvim ljubavima.Pazljivo bih ga slusao i registrovao svaku njegovu rec.brat sakoji delim i najvece tajne i preovodim najvise vremena.Kao stariji ga savetujem i ucimnecemu lepom.I majka koja je uvek tu da me bodri u svemu,posavetuje pomiluje i uvek oraspolozi.To je ta idila kojoj nema kraja.Barem sam tako mislio dokme zvono u kasne sate ne vrati u surovu sadasnjost,i zakrpi svaku rupicu u mojoj masti.Otvorio samvrata a na vratima nista novo.Pijani covek koji vrata ne mzoe da otvori.Sam njegov ulazak rasprasio je moja nadanja o nekom bednom savetu koji bi mi dosta znacio.Taj covek je moj otac.Tada pocinje surova realnost.Svadjanje i vika,nesloga koja rusi i poslednju slagalicu u nasoj porodicnoj puzli.Otac koji je pijan,zapocinje sve.kao izgovor za sve to on kaze kako trazi spas iz finansijske krize.Sto i nije bash neko opravdanje.

 Brat koji ne zeli ni da pita nesto,a kamoli da potrazi savet od starijeg brata.Koji ne slusa,ne uci,a pritom je i neodgovoran.

Jedina svetla tacka u stvarnom zivotu je moja majka.Potpuno ista kao i u mojoj rupici mastanja.Njena nezna briga o svemu,nezan poljubac u celo i tiha rec pred spavanje.Jedina osoba koja se trudi da zivimo bez ikakvog nedostatka i zelje za necim nedostiznim.Andjeo koji se svojski trudi da pronadje ostatak nase porodicne puzle.Njene reci,saveti,poljubci i tihi plac u noci si jedina stvar zbog koje se borim i postojim.

A sada zavrsam poslednje recenice moje "ispovesti",i nadam se da cu sledeci put o svom zivotu,pisati tako sto cu upotrebiti neke lepse metafore,i neke lepse opise svoje porodice.Zivim za boljim sutra i srecno danas...

Pocetak novog dana.Sedim za stolom i pisem.Trazim neki nacin ili put u mojoj masti koji ce mi skrenuti misli sa tog milog bica.Pise.crtam,,trcim i trazimmnoge nacine sa kojima cu izbeci susret sa svojom stvarnoscu.Srce protiv razuma.Ko ce pobediti?Neznam.Ali znam da vise ne mogu ovako!

 Taj poslednji susret sa tobom koji mi se mota po glavi nikako da nestane iz mog secanja.Drugovi primecuju neku promenu na meni.Kazu nisi isti.Ne smejes se.Ne unosish vise raspolozenje u drustvu.jedva cak i koju rec ispustis svojom voljom.Sedis tu u poslednjoj klupi sam.Fizicki si tu ali tvoje misli nisu prisutne u ovoj ucionici.Sta da im kazem da stalno mislim na tebe,da te sanjam...Sta reci mi sta?Zato cutim,sedim i lutam ne znam ni sam gde.

 Kad ponovo pomislim na tebe,uzmem i crtam sta cu drugo.Pomerim tvoju sliku iz glave i moje telo bar na kratko ozdravi.A onda bacim pogled na roze marker i ponovo se setim tvojih roze modrih usni ispod malog nosica.Sta cu sada?Mogu ja da crtam ali i srce i mozak su vec odlutali.Onda ostavim crtanje i zamisljen gledam kroz prozor.Placem i secam se svega.Tog prvog poljubca,tvoje malene rucice na mom licu.Ponekad pozelim da ostanem u tom malom parcetu srece,ali ubrzo shvatim da mi nece biti uopste bolje.Kada znam da ne mozes biti moja .Ispricao bih nekome sve ovo sto pisem,ali nemam boljeg druga od ovog parceta papira.

  Ubrzo sam pomislio da cu samo umorom i trcanjem izbaciti iz glave.Krenuo sam na trcanje sa zeljom da se vratim kuci prazne glave.Ubrzo je sa prvim znojem nestao i poslednji deo mojih misli.Posle drugog znoja sam vec zaboravio i razlog zbog kojeg sam posao na trcanje.Slusalice u usima su obavile najveci posao u praznjenju moje glave.trcao sam.Odjednom u susret mi je naisal devojka na prvi pogled kao svaka druga.Sto se vise priblizavala sve me je vise podsecala na nekog.Ubrzo sam video da trci u sivim trenericama i oko desnog kolena nosi steznik.Zastao sam na trenutak i kroz glavu su mi prolazile slike tvojih sivih trenerica i tvog plavog steznika,koji si nosla kad smo prvi put zajedno trcali.Nisam mogao da verujem.Okrenuo sam glavu i hodao nisam imao vise snage,a i volju sam izgubio.Seo sam ispod jedne vrbe a ubrzo i legao.Pogled mi je lutao u njenu bujnu krosnju.grane su bile prekrivene od sitnog lisca.Samo jedna crna mrlja mogla se opaziti u ogromnoj zelenoj krosnji.Misli su bile fokusirane na ovo drvo.A onda ni iz cega se formirao izgled tvog lica u krosnji drveta.

 Duge grane koje su padale i dodirivale reku,podsecale su me na tvoje duge siske koje su stalno padale prko tvojih braon ociju.Grancica koja je bila malo duza od ostalih licila je je na tvoj maleni nosic.A ona crna mrlja od malopre imala je isti izgled kao tvoj pirsing na bradi ispod tvojih tankih usnica.Koje nisam mogao pronaci u ovom drvetu.Mozda zato sto sam zaboravio ukus tvojih poljubaca,ili mozda ne zelim da ih se setim.

 krenuo sam kuci  slobodno razmisljajuci o svemu.Shvatio sam da ne mogu vise izdrzati ovako.Suocicu se sa mislima i ponovo ti prici.Pokusacu da vratim taj osecaj kad ponovo budem ljubio tvoje usne.Ne mogu te vise drzati u sebi...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• PRAVA LJUBAV......
• ljubav
• KONDOM
• ...lepota zivota...
• SRCE ZOVE U POMOC
• Nemam pravog druga....
• ...nase slike
• OBAVEZNO PROCITATI...
• Volim to divno bice
• "Branim svog oca"

• Generalna [12]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom