Surova "proslost"
streetwriter | 20 Septembar, 2008 15:00
Da nekome pricam o ovome nemam hrabrosti,da se suocim sa tim jos manje.Nemam prijatelja iskrenog i pravog,kome mogu reci sve.Imam nju,u koju imam najvise poverenja.Ali o ovome me je sramota da pricam svakome.Zato sam odlucio da se izjadam obicnoj internet stranici.
Sedim za stolom.kicam prokkleti tekst i pricam sa racunarom.Rekli bi da sam lud,ali samo trazim malo prostora gde cu biti malo srecniji.Lutam i trazim svoju idilu u malo rupici mastanja.Svaki korak ili pomisao na nesto lepse me ubrzo vrati u stvarnost.Lutam i stalno bezim iz svoje stvarnosti.Nasao sam se u mestu u kome bih provodio svaki slobodan trenutak svog zivota,ako ne i ceo zovot.
Skolsko se zvono oglasilo,pozdravio sam se sa drugovima i krenuo kuci.Na puu do kuce sve je tako mirno i tiho puno pozitivnog raspolozenja.Kuca.Jedino mesto puno spokoja i mira.gde se sve resava blagom recju.razgovor sa ocem i poneki savet o odrastanju i prvim ljubavima.Pazljivo bih ga slusao i registrovao svaku njegovu rec.brat sakoji delim i najvece tajne i preovodim najvise vremena.Kao stariji ga savetujem i ucimnecemu lepom.I majka koja je uvek tu da me bodri u svemu,posavetuje pomiluje i uvek oraspolozi.To je ta idila kojoj nema kraja.Barem sam tako mislio dokme zvono u kasne sate ne vrati u surovu sadasnjost,i zakrpi svaku rupicu u mojoj masti.Otvorio samvrata a na vratima nista novo.Pijani covek koji vrata ne mzoe da otvori.Sam njegov ulazak rasprasio je moja nadanja o nekom bednom savetu koji bi mi dosta znacio.Taj covek je moj otac.Tada pocinje surova realnost.Svadjanje i vika,nesloga koja rusi i poslednju slagalicu u nasoj porodicnoj puzli.Otac koji je pijan,zapocinje sve.kao izgovor za sve to on kaze kako trazi spas iz finansijske krize.Sto i nije bash neko opravdanje.
Brat koji ne zeli ni da pita nesto,a kamoli da potrazi savet od starijeg brata.Koji ne slusa,ne uci,a pritom je i neodgovoran.
Jedina svetla tacka u stvarnom zivotu je moja majka.Potpuno ista kao i u mojoj rupici mastanja.Njena nezna briga o svemu,nezan poljubac u celo i tiha rec pred spavanje.Jedina osoba koja se trudi da zivimo bez ikakvog nedostatka i zelje za necim nedostiznim.Andjeo koji se svojski trudi da pronadje ostatak nase porodicne puzle.Njene reci,saveti,poljubci i tihi plac u noci si jedina stvar zbog koje se borim i postojim.
A sada zavrsam poslednje recenice moje "ispovesti",i nadam se da cu sledeci put o svom zivotu,pisati tako sto cu upotrebiti neke lepse metafore,i neke lepse opise svoje porodice.Zivim za boljim sutra i srecno danas...
Generalna |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (5) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
ej...
josephine | 20/09/2008, 15:59
...Hm... najpametnije sto mogu da smislim da ti kazem jeste da verujes u sebe i potrudis se da budes bolji od svog oca... Da prosiris vidike i saznas sta je to moglo da ga natera da krene tim putem, nadjes nacina da to sam izbegnes... Da izvuces brata iz potencijalnih neprilika, pokazes mami da si uz nju, da je razumes...
Sve najbolje...
Re: Surova "proslost"
stepskivuk | 20/09/2008, 17:11
To je jos jedna prica,apsolutno preslikana u zivotima miliona...
Retke su,mozda i nepostoje,srecne porodice,srecni ljudi.
Ali nesreca je uvek licna,uvek grebe samo nas.
Ali nisi sam.
Zapamti to.
Svi dele iste muke iste bolove...samo cute,kriju se.
Ne smem ti dati ni jedan savet.
Prosto,ne postoji.
Svako od nas dobije krst na svom rodjenju i mora da ga nosi,kao svoj deo svetskog bol.
Pijani otac je tvoj krst.
Imas nesrecu da si emotivniji i inteligentniji i da te vise boli...ali muka coveku cesto donese neke druge darove.
Postaces bolji covak i bolji otac,jednoga dana.
Mozda ces pisati,mozda slikati...
Moli se Bogu,svakoga dana,da ostanete u kuci,svi u zdravlju i svi zajedno.
To je jedina istinska sreca jedne porodice.
Nikada se ne svadjaj sa ocem,ne osudjuj ga...jednom,kada napunis dovoljno godina,osetices i njegove boli.
Njegov zivot nije i tvoj.
Njegova sramota nije i tvoja.
Postuj ga.
Kada zaboli,okreni se i prosetaj negde...svez vazduh cini cuda.
I vremenom,sve ce doci na svoje mesto.
Veruj mi.
Re: Surova "proslost"
bealiever | 20/09/2008, 20:30
Nisi sam. Nije ni tvoja majka. Ti moraš biti jak i boriti se i to ne samo za sebe, već i za svoju porodicu. Kako Stepski reče, "nesreca je uvek licna,uvek grebe samo nas", stoga, vi, kao porodica, izborićete se, samo mirno.
Re: Surova "proslost"
sonatica | 21/09/2008, 01:11
Sve što sam želela da napišem već su napisali Stepski i Bea...
Mogu samo da ti čestitam na hrabrosti i želji da sa nama podeliš svoj bol.
Razumem te 100 posto.
Hvala što si me ohrabrio da napišem sledeći post-o mojoj porodici...
Čuvaj mamu, poštuj tatu bez obzira na alkohol, čuvaj brata, ali sebe na prvom mestu-budi jak..
Pozdrav!
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | Septembar 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Re: Surova "proslost"
casper | 20/09/2008, 15:46
Joj kako te samo razumem, ali tu nema reci kojima te mogu utesiti.Nemoguce je ignorisati, a nemoguce je i trpeti to stalno.Znam.Ja sam bezeci od toga pobegla u nesto drugo, sto mi opet nije donelo mir.Bitno je da u celom tom ludilu nadjes relaciju sa samim sobom i da pazis da bar sebe ne izdas.Ne znam koliko me razumes ali drzi se i glavu gore.Svako ima svoj put, pazi samo da krenes pravim.