..moj zivot...

zivim tiho da ne probudim tebe u sebi

streetwriter | 20 Septembar, 2008 12:42

Pocetak novog dana.Sedim za stolom i pisem.Trazim neki nacin ili put u mojoj masti koji ce mi skrenuti misli sa tog milog bica.Pise.crtam,,trcim i trazimmnoge nacine sa kojima cu izbeci susret sa svojom stvarnoscu.Srce protiv razuma.Ko ce pobediti?Neznam.Ali znam da vise ne mogu ovako!

Taj poslednji susret sa tobom koji mi se mota po glavi nikako da nestane iz mog secanja.Drugovi primecuju neku promenu na meni.Kazu nisi isti.Ne smejes se.Ne unosish vise raspolozenje u drustvu.jedva cak i koju rec ispustis svojom voljom.Sedis tu u poslednjoj klupi sam.Fizicki si tu ali tvoje misli nisu prisutne u ovoj ucionici.Sta da im kazem da stalno mislim na tebe,da te sanjam...Sta reci mi sta?Zato cutim,sedim i lutam ne znam ni sam gde.

Kad ponovo pomislim na tebe,uzmem i crtam sta cu drugo.Pomerim tvoju sliku iz glave i moje telo bar na kratko ozdravi.A onda bacim pogled na roze marker i ponovo se setim tvojih roze modrih usni ispod malog nosica.Sta cu sada?Mogu ja da crtam ali i srce i mozak su vec odlutali.Onda ostavim crtanje i zamisljen gledam kroz prozor.Placem i secam se svega.Tog prvog poljubca,tvoje malene rucice na mom licu.Ponekad pozelim da ostanem u tom malom parcetu srece,ali ubrzo shvatim da mi nece biti uopste bolje.Kada znam da ne mozes biti moja .Ispricao bih nekome sve ovo sto pisem,ali nemam boljeg druga od ovog parceta papira.

Ubrzo sam pomislio da cu samo umorom i trcanjem izbaciti iz glave.Krenuo sam na trcanje sa zeljom da se vratim kuci prazne glave.Ubrzo je sa prvim znojem nestao i poslednji deo mojih misli.Posle drugog znoja sam vec zaboravio i razlog zbog kojeg sam posao na trcanje.Slusalice u usima su obavile najveci posao u praznjenju moje glave.trcao sam.Odjednom u susret mi je naisal devojka na prvi pogled kao svaka druga.Sto se vise priblizavala sve me je vise podsecala na nekog.Ubrzo sam video da trci u sivim trenericama i oko desnog kolena nosi steznik.Zastao sam na trenutak i kroz glavu su mi prolazile slike tvojih sivih trenerica i tvog plavog steznika,koji si nosla kad smo prvi put zajedno trcali.Nisam mogao da verujem.Okrenuo sam glavu i hodao nisam imao vise snage,a i volju sam izgubio.Seo sam ispod jedne vrbe a ubrzo i legao.Pogled mi je lutao u njenu bujnu krosnju.grane su bile prekrivene od sitnog lisca.Samo jedna crna mrlja mogla se opaziti u ogromnoj zelenoj krosnji.Misli su bile fokusirane na ovo drvo.A onda ni iz cega se formirao izgled tvog lica u krosnji drveta.

Duge grane koje su padale i dodirivale reku,podsecale su me na tvoje duge siske koje su stalno padale prko tvojih braon ociju.Grancica koja je bila malo duza od ostalih licila je je na tvoj maleni nosic.A ona crna mrlja od malopre imala je isti izgled kao tvoj pirsing na bradi ispod tvojih tankih usnica.Koje nisam mogao pronaci u ovom drvetu.Mozda zato sto sam zaboravio ukus tvojih poljubaca,ili mozda ne zelim da ih se setim.

krenuo sam kuci slobodno razmisljajuci o svemu.Shvatio sam da ne mogu vise izdrzati ovako.Suocicu se sa mislima i ponovo ti prici.Pokusacu da vratim taj osecaj kad ponovo budem ljubio tvoje usne.Ne mogu te vise drzati u sebi...