..moj zivot...

Mnogo puta krenem u zivot pa stanem,jer ne znam gde sam...Mnogo puta se zaljubim a onda se razocaram...Mnogo ljudi prodje kroz moj zivot UZMU SAMO ONO STO IM JE POTREBNO I ODU...Mnogo reci cujem svakog dana uglavnom bole samo me retke cine srecnim...A onda stanem i shvatim:Ma nije sve tako crno!Okrenem se i vidim TEBE...jedina osoba koja nije otisla,jedina cije reci ne bole,jedina koja je uvek tu i cini moj zivot lepim...I zato josh jednom KATJA HVALA TI STO POSTOJISH...

U senci svog straha stojim i dozivam tvoj smeh
zvuk odlazi u beskraj jer nema se na čemu zaustaviti!
nema srca na kome se može odmoriti
i koga može trgnuti!
Nema ničega

Moja reč kruži svetom i luta
luta kao gusar u potrazi za blagom
i u čijem oku blista sloboda
 
Reč je luda i nema smisla
poput pijanog mornara gubi se u mrak
a onda ujutru,
kreće za galebovima
ko zna gde?!
 
To je samo moja reč
to sam ja!
A život, život je svo to nebo
i more ispod njega!
I ti galebovi i tuga.
 
Život je sloboda
i moja reč ga ima u oku.
a ja imam tebe
i u oku i u srcu!
 
A ja sam opet, samo ona reč
a ti, ti si moja sloboda i moj život!
 
I ako nekad vidiš u ovom moru
poruku u boci
znaćeš da je za tebe
i molim te nemoj je otvarati
pusti je da i dalje luta,
jer u svakom trenutku
znaćeš da je moja reč ljubav
i da dok stojim
u svojoj senci straha
osmeh ti dozivam sa "volim te"!

Mladić ulazi u apoteku i kaze apotekaru: "Dobar dan, mogu li dobiti
jedan kondom? Moja me djevojka pozvala na veceru i mislim da i
ocekuje nesto od mene."

Apotekar mu daje kondom, a mladic izlazeci zastane pa se vrati:
"Molim vas dajte mi jos jedan kondom, zato sto je i sestra moje djevojke
slatka, a uvijek prekrizi noge na tako provokativan nacin da ja mislim da
i ona nesto ocekuje od mene!"

Apotekar mu daje i drugi kondom, kad se mladic opet obrati: "Najzad,
dajte mi jos jedan kondom, jer je mama moje djevojke jako zgodna zena, a
kad god me vidi ona pravi aluzije ... a posto me ona pozvala na veceru,
mislim da i ona nesto ocekuje od mene!"

Za vrijeme vecere, mladic je sjedio sa svojom djevojkom s lijeve
strane, dok su sestra i majka sjedile nasuprot njima.

Kada se pojavio otac, mladic je spustio glavu i poceo se moliti:
"Dragi Boze, blagoslovi ovu hranu ... hvala ti za sve sto nam
dajes...!!!" Par minuta kasnije mladic se dalje molio: "Hvala ti Boze za tvoju milost ..."

Deset minuta kasnije, mladic se i dalje molio drzeci glavu pokorno
spustenu. Drugi su se pogledavali iznenadjeno, a najvise se cudila njegova djevojka.

Priblizila mu se i sapnula mu na uho: "Nisam znala da si toliko religiozan!!!"

A mladic joj odgovori: "Ni ja nisam znao da ti je tata apotekar!!!"

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi, izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče:
'Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno.
'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrebila . Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'.

'Dobro...ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.

Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu. .... Njegova žena je umrla.

Okrene se prema meni i reče: 'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.


Još uvek mislim na njegove reči...one su promenile moj život. Više čitam, a čistim manje.

Sedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.

Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan.. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.

Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim.

Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana' su nestale iz mog rečnika.

Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.

Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.


Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' hteo kontaktirati.

Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i deci, češće, koliko ih volim.


Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću.

I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut.... je specijalan.

Ako si ti dobio/la ovu poruku, znači da te neko voli, a postoje i osobe koje ti voliš. Ako si prezauzet, da pošalješ ovo dalje drugim osobama, i kažeš samom sebi da ćeš poslati 'jednog od ovih dana'...čuvaj se! 'Jednog od ovih dana' je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više...

Ovo je TANTRA koja je došla iz Indije. Bez obzira da li si praznoveran ili ne, odvoji pet minuta za prosleđivanje ove poruke.Odvoji nekoliko minuta da je pošalješ dalje. Sadrži poruke koje su jako delotvorne za dušu.

Ovo je TOTEM TANTRA s Nepala koja donosi sreću. Totem tantra je poslana tebi da bi ti donela sreću. Kruži oko zemaljske kugle nekoliko desetina puta.


INSTRUKCIJE ZA ŽIVOT

Jedi puno sirove (neobrađene) riže. Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom. Nauči napamet stihove koje voliš.

Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vreme na spavanje,i ne spavaj toliko koliko bi želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato što tako osećaš. Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.

Budi zaručen najmanje šest mjeseci, pre nego što se oženiš. Veruj u ljubav na prvi pogled. Ne sprdaj se s tuđim snovima. Voli duboko i pasionirano. Možeš biti povređen, ali to je jedini način da živimo puni život.


Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Ne vređaj. Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.. Govori polako, ali misli brzo.

Ako te neko pita o nečemu na što ti ne želiš
odgovoriti,upitaj s osmjehom: 'Zašto te to zanima?'.

Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspesi, obuhvataju i rizike.

Nazovi svoju majku..
Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kine.

Ne zaboravi tri stvari:
Poštuj samog sebe.

Poštuj druge.

Odgovoran si za sve što radiš.


Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Kad primetiš da si pogrešio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon s osmehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmehuješ.

Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati.

U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega.

Ne budi puno sam.

Otvori svoje naručje za razmenu/promenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja. Ćutnja je ponekad najbolji odgovor.

Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sećanjima. Veruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.

Vаžno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.

Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.

Čitaj između redova.

Podeli s drugima ono što znaš.

Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.

Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost. Ne zabadaj nos u sve.

Ne budi previše radoznao.

Ne veruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmure kad ga/je ljubiš. Jedanput godišnje otputuj negde gde nikada nisi bio. Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negde gde ćeš moći pomoći drugima. To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.

Ne zaboravi da, ne uspeš li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.

Ne zaboravi da ljubav između dve osobe treba biti više nego potreba jednog za drugim.

Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću.

Nocas stara ulica opet vidim tvoje lice
Sjaj u kosi plave oci krijes osmeh nevernice
Jako falis mi I zelim te samo za sebe
Ne mogu da te gledam sa drugim to lagano ubija me
Oci andjela osecam toplinu iako me ne primecujes
Ja te volim jos od vajkada kad bili smo klinci
I bila si samo moja malena
A sada tako si odbojna vise nicega se ne secas
Postala si nekako ledena meni prokleto fali ta ljubav osmehom me ubijas a kad cujem tvoj glas
Nesto u meni zatreperi pa se istopim
Kao kapi suza za koje i sama si kriva
Nesvesno okrenes mi ledja uvenem kao jesenja idila
Spustim glavu dole vetrom oboren
Pa krenem u bezdan
Uplakanog klinca u srcu cuvam ti mesta
Grudi mi pucaju dusa te iste
Ne mogu da te ne volim jer moja ulica jos uvek na tebe mirise.Odlazim ja vise ovde nemam sta
Necu da se krijem iza prijateljskog poljupca
A samo bog zna I samo on zna
Sta je bol I kako boli u grudima
Nesto me ubada nesto mi ne da mira
To je to kad volis a oci nesto skrivas
Kad tece suza za suzama,moja jedina
A ti si samo deo njenih usana
Nekad imao srce to su srce ukrali
I mrzim ljubavi kad kazes das mo samo drugovi
Volim tvoj zagrljaj molim te stisni me jace
Bog mi je dao kolko veceras vozovi kasne
Naviko sam bez srca naviko sam bez ljubavi
Naviko da me gaze I da kazu da smo drugovi
Molim te zazmuri za trenutak me izbrisi
Pusti me nocas usne da ti osetim…

..Znate onaj osecaj kad nekog volite vise nego brata ili sestru,kad imate osecaj da bi ste sve ucininili za njega,kada ga volite ,cenite i postujete kao brata.Epa imao sam i ja takav osecaj.Werovao mnogima,u mnoge se uzdao i ponosio sto su deo mog zivota.Ali uvek sam se prevario u proceni pravog druga.

  Jos iz osnovne skole,sam bio omiljen u drustvu,zabavan i veoma komunikativan.Voleli su me i drugovi i drugarice,i nastavnici i komsije.O meni se nije mogla cuti neka losa stvar.Svi su bili pored mene i oko mene.Bio sam centar desdavanja u skoli i komsiluku.Medju drugovima na treningu ravnopravan i pravedan.Svi su voleli da budu u mom drustvu.A kako i nebi.Bio sam zabavan.Dobar fudbaler ,svako me zeleo u svojoj ekipi.Pozvan na sve zurke,rodjendane i bilo kakve proslave.Svi su bili pokraj mene jer su se osecali prijatno i sigurno.Bio sam postovan od kako od mladjih tako i od starijih drugova.Svi su bili u mom prisustvu,jer su znali da cu sve uciniti za bilo koju osobu na svetu.Poznavao ja nju 5 minuta ili 5 godina,nebitno.Ali da li su oni bili spremni da tu isto ucine za mene.Mislio sam da se drug u nevolji poznaje.Ali sams e prevario.

 Koliko puta sam upadao u nevolje i neprilike zbog kako svojih tako i tudjih postupaka.Niko,nikada nije stao na moju stranu da me zastiti ili odb rani od necega.Razocarao sam se u mnoge.Odjednom su svi postali odrasli i uozbiljili se.I ja sam sazreo mnogo pre njih pa nikad nisam bio takav prema drugim osobama u mojoj blizini.Kako su posli u srednju skolu,pojednie osobe mi se vise i ne obracajupaznju na mene.prodju pored mene uzdignute glave,ne znam zbog cega ali eto.Osam godina ici sa nekim u odeljenje a da posle sa njim ne progovoris nii rec.To sto oni sazrevaju i krecu da izlaze po zurke traze momke i cure ja sam to odavno radio,doduse ne sa momcima ali sa curama da.Uostalom sta pa mene briga da li ce pricati samnom ili ne.Meni je samo zaosto u nijednom momku ne mogu naci pravog druga.A imam ih toliko puno sa kojima sam u dobrim odnosima.Imam nju ona zna sve,podrzava me u svemu,i uvek je tu za mene.Meni je to dovoljno.

 

 

Koncert Vlado Georgiev    1.MAJ       uvek samnom      bazen

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Dragi mama i tata,

Divno se provodimo na prvom kampovanju.

Čika Toma nas tera da pišemo
roditeljima za slučaj da ste videli poplavu na televiziji. Mi smo dobro.


Samo jedan šator i dve vreće za spavanje je odnela voda.

Sva sreća niko
se nije udavio jer smo svi bili u planini tražeći Pericu.

O da, recite
Pericinim roditeljima da je Perica dobro. Ne može sam da piše zbog preloma.


Inače, ja sam se vozio u jednom od spasilačkih džipova.

Baš je bilo
lepo. Pericu nikada ne bismo našli u mraku da nije bilo munja.

Čika Toma
je vikao na Pericu zato što je otišao da se šeta sam a nije nikome rekao.


Perica kaže da mu je rekao za vreme požara.

Verovatno ga čika Toma nije
čuo jer je bio pijan.


Jeste li znali da kada se plin stavi u vatru on eksplodira? A čak i posle
toga vlažno drvo neće da gori, ali je zato izgoreo jedan šator.

I moje
pantalone, ali imam bermude. A Dule je sada baš smešan bez kose.


Mi ćemo doći kući u nedelju ako čika Toma popravi kola do tada.

Nije
bila njegova greška kada smo sleteli sa puta, kaže da su kočnice radile
kada smo krenuli.

Čika Toma kaže da su kola toliko stara da i nije čudo
što se stalno kvare.

Nama je zabavno da se vozimo u njima mada nam smeta
što su prljava i to što je gužva kada nas je 10 u kolima.

Lepo je što
nas čika Toma pušta da držimo volan povremeno da bi on mogao da odmori
oči.

Pošto je Nikola najstariji, čika Toma ga uči da vozi ali samo
na planinarskim putevima jer tamo ima malo saobraćaja.

Jedino šta smo
videli na tim putevima su teški kamioni, kola nema.


Jutros su svi išli na kupanje u jezero ali mene čika Toma nije hteo da
pusti jer ne znam da plivam pa sam išao sa njim čamcem preko jezera.


Baš je bilo lepo. Još uvek se vidi drveće pod vodom zbog poplave.

Čika
Toma je baš super, nikada ne viče na nas.

Nije se čak ni naljutio kada
smo skinuli pojaseve za spasavanje.


Pošto mora da popravi kola mi se trudimo da mu ne pravimo probleme i krijemo
se po ceo dan. Čika Toma nikada ne zna gde smo.

U početku mu je to smetalo
a sada se navikao.



Čika Toma kaže da smo svi prošli osnovnu školu prve pomoći kada se
Jovana davila i kada je Ivan sekao drva pa odsekao sebi prst.

Ja i Đole
smo povraćali ali čika Toma kaže da zna zašto, pa je u redu.

Ja mislim
da je od piletine koju smo poneli od kuće a zaboravili da pojedemo odmah.


Setili smo se tek kada su je pronašle životinje.



Moram sada da idem, idemo do sela da ukrademo markice za pisma, jer para
nemamo. Ništa ne brinite ja sam dobro.



p.s.

Čika Toma je rekao da vas pitam da li sam ja primio tetanus vakcinu?
Šta je to tetanus?

 Rodis se.Zivis.Volis i na kraju umres.Rodis se da bi ziveo.Zivis zivot da bi voleo,i na kraju pun ljubavi umro.Zavolis ranije ili kasnije,nebitno.Vazno je ostetiti draz tog milog osecanja.Spoznati pravo znacenje reci ljubav.

 Ona.Ona cini ceo moj zivot.Iako sam jos mlad,imam tek 17 godina.mislim da je ovo prava ljubav.Ona je nesto posebno,nesto sto se retko desava a kamoli vidja.Ona je posebna,drugacija...Jednom recju ona je nesto najlepse na ovom svetu.Ime joj je Katja ima 17.godina.Svi se mi razlikujemo po necemu na ovom svetu.Neki su lepi,neki zgodni,neki pametni.Ali retko ko ima osobine poput njenih.Upoznao sam je preko krstarice.Uzeo njen broj i ubrzo ugovorili sastanak.Nasli smo se a ja sam se osecao kao nikada u zivotu.Pri svakoj njenoj recju srce mi je kucalo ubrzano.Setali smo i pricali,o svemu sto nam je palo na pamet.Imao sam osecaj da je poznajem ceo svoj zivot.Ispratio sam je kuci,i trcuci otisao i ja svojoj kuci.U mislima samo ona,i niko drugi,i nista drugo.Njene nezne crte lice,kratka kosa sa naglasenim repicem na levoj strani.Nezne sitne usne ispod malo prcastog nosica.Trenerice,duks i sportske patike.Bila je zaista posebna.Na kraju mojih misli krila se jedna stvar u koju sam odbijao da verujem.Bila je srecno zaljubljena i imala decka 7 meseci.U njoj sam video prvu ljubav svog zivota,a ona u meni kako je i sama rekla andjela.U meni je videla brata kog nije imala.Trazila od mene drugarstvo i paznju,koju ja tada nisam mogao da joj pruzim.Blizio se kraj skolske godine,a mi smo ubrzo postali navika jedno drugom.u meni se krila ljubav koja je prosta buktala u njenom prisustvu.Shvatio sam da ili cu joj biti momak ili ne zelim da budem u njenom prisustvu.

    Danas je 21.9.2008. godine.Za 6 dana bice tacno 11 meseci kako smo zajedno.Pridobio sam njenu paznju i njenu ljubav.Presli smo mnoga toga zajednickog.Nikada se nismo posvadjali,jedno drugom smo sve na svetu.Slazemo se oko svega,volimo i medjusobno postujemo.Svojim delima i ponasanjem zauvek je ostavila jedan trag u mom zivotu.Ne postoji stvar kojom bi me razocarala,ili rec kojom bi me uvredila.Sta god uradila uvek cu biti svestan toga da je to uradila sa razlogom.Moze ceo grad pricati lose o njoj,ceo svet je kritikovati,ali niko je ne zna bolje od mene.Bila je uz mene u dobrim i losim trenucima.Podrzavala me u svemu dobrom,kritikovala svemu losem.Gurala napred kada treba,spustala na zemlju kad odlutam.MOgu reci samo jedno na kraju.Hvala joj sto postoji...

 Otac ikona i svetac svakog deteta.Idol,covek za ugled,covek od poverenja.Od svo preranog sazrevanja pokusavam da shvatim zasto se moj otac prepusta prokletom alkoholu.Ali mi to nije ulazilo u glavu sve do skoro.Mozda to sto sam ja sam shvatio i nije pravi razlog zbog kojeg moj otac pije.

 Ako na osnovu onog  teksta nemojte prerano osudjivati mo oca.Nemojte takodje ni da mislite da ga ja branim za njegova dela i postupke.O njegovom detinjstvu i odrastanju moze se napisati,pa bogme malo veci roman.Takodje ne zelim da se iko pronadje u ovom tekstu,jer je onda i njegovo detinjstvo nacisto bilo unisteno.

 Svoje sazrevanje pocinje veoma rano,sa nekih 4 godina roditelji mu se razvode,a on ostaje da zivi sa ocem,jer majka nije mogla da ga stambeno obezbedi.On i njegov brat ostaju sa monstrumom od oca,a sada cete videti i zasto.Nakon nekoli meseci moj otac dobija macehu.Mislicete super,bice tu zamenice mu majku u njoj ce pronaci mir i spokoj.Pravog prijatelja pre svega drugu majku.Ali nije bilo tako.Mucila ih je zajedno sa ocem i tretirala kao zivotinje.Ziveli su kao zivotinje.Odvojeno i od oca i od macehe.Isto dvoriste ali ne i ista kuca.Imali su posebnu sobu sa slomljenim prozorima,bez tepiha i spavali na slamarici.Moj stric je stariji od mog oca 4 godine,tako da je neke stvari shvatio ranije.Bio je psihicki jaci.Spreman na sve pa cak i da se suoci sa macehom ili ocem.

Posao je u 1.razred moj otac,a majka mu je kupila knjige da ima za skolu.i pribor i ranac.Bio je sav sreca,nije mogao da sakrije odusevljenje i radost.Sa skolom je sve bilo super.Bio je dobar djak koliko je mogao da bude u odnosu na tadasnju situaciju.Bio je 4.razred kada je njegova maceha bez ikakvg razloga bacila sve njegove knjige i stvari u posebnu odaju za svinje.Tada je prvi put i pao godinu.Osecao se zapostavljenim.Otac nije ni obracao paznju na njega.Da vidi svoju pravu majku mogo je samo kada oni to dozvole,otac i maceha.U 6.razredu verovali ili ne otac kao gradjevinski radnik,vodi svog sina da radi na gradjevini,penje se po kucam i krovovima,uopste ne mareci da moze tako i da pogine.Stedeo je svoj novac koji je dobijao vise od majke nego sto je mogao sam da iznudi od svog oca.I u 7.razredu u robnoj kuci Pionir u Nisu kupio najlepsu biciklu u gradu.Na izlazu iz robne kuce zaustavio ga je cuvar recima:"Mali vrati tak bicikl koji si ukrao",ubedivsi radnika,tako sto je pokazao racun da je bicikl kupljen napustio je prodavnicu pun sebe.Kako i dan danas kaze tada se osecao da vredi nesto,da ce mozda od njega jednog dana biti covek.Kada je znao da je to sto poseduje(bicikl),stecen njegovim znojem i radom.Verovao je u sebe i bolje sutra.Nazalost bicikl su mu ukrali iste godine ispred mesne kancelarije dok je pomagao ljudima da ruse neki zid.Njegovoj tugi nije bilo kraja.Jedna vest ga je obradovala vise od svega sto ga je moglo naciniti srecnim u tom trenutku.U jednom kratko vidjenju sa svojom majkom,bio je obradovan jednom divnom vescu.Njegova majka je dobila stan od firme.Stan u kome i ja sada zivim.Odlucio je da pita oca da on i njegov brat predju da zive sa majkom.Naravno dobio je glatko odbijanje.Iste te godine na vlastitoj slavi svog oca,on i njegov brat su jeli sa poda dok su ostali gosti sedeli za stolom.Bas tada rekao je nesto ocu sto nije trebalo,a otac to zapamtio.I vec sledeceg dana kaisem isprebijao svog sina tako sto mi je odkunuo meso na nozi koliko ga je jako udario.Zaraslo je nekako.Iako oziljka nema vise,znam da mu je na srcu jedan veliki oziljak od tog dana.Koliko puta su samo dobili batine ni krivi ni duzni,tako sto ih maceha namesti da su uradili ili rekli nesto sto nisu.Jednog dana ga je maceha jurila motkom da gatuce.Bezavsi od nje udario nogom u ivicu ulaznih vrata i palac na nozi mu je pomodreo i malo se odkinuo.Otac videvsi to uzima kljesta i cupa mu nokat na zivo.

Upisao je srednju skolu 12.februar u Nisu.Na kraju svoje prve godine vracavsi se kuci sav srecan razmisljao je o tome kako je mozda i bolje sto zivi sa ocem,da nebi mucio svoju majku da ga izdrzava njega njegovog brata.Na ulazu u dvoriste kuce,docekao ga je papir na kome je pisalo evo vam vase stvari pakujte se i da vas moje oci vise ne vide.Padala je kisa a stvari su bile bacene ispred sobice u kojoj su ziveli 12 godina u nekoj bari.Spakovali se i otisli svojoj majci.Kada pocenje kako i sam kaze raj njegovog zivota.

 (Dalje)

 Da nekome pricam o ovome nemam hrabrosti,da se suocim sa tim jos manje.Nemam prijatelja iskrenog i pravog,kome mogu reci sve.Imam nju,u koju imam najvise poverenja.Ali o ovome me je sramota da pricam svakome.Zato sam odlucio da se izjadam obicnoj internet stranici.

 Sedim za stolom.kicam prokkleti tekst i pricam sa racunarom.Rekli bi da sam lud,ali samo trazim malo prostora gde cu biti malo srecniji.Lutam i trazim svoju idilu u malo rupici mastanja.Svaki korak ili pomisao na nesto lepse me ubrzo vrati u stvarnost.Lutam i stalno bezim iz svoje stvarnosti.Nasao sam se u mestu u kome bih provodio svaki slobodan trenutak svog zivota,ako ne i ceo zovot.

 Skolsko se zvono oglasilo,pozdravio sam se sa drugovima i krenuo kuci.Na puu do kuce sve je tako mirno i tiho puno pozitivnog raspolozenja.Kuca.Jedino mesto puno spokoja i mira.gde se sve resava blagom recju.razgovor sa ocem i poneki savet o odrastanju i prvim ljubavima.Pazljivo bih ga slusao i registrovao svaku njegovu rec.brat sakoji delim i najvece tajne i preovodim najvise vremena.Kao stariji ga savetujem i ucimnecemu lepom.I majka koja je uvek tu da me bodri u svemu,posavetuje pomiluje i uvek oraspolozi.To je ta idila kojoj nema kraja.Barem sam tako mislio dokme zvono u kasne sate ne vrati u surovu sadasnjost,i zakrpi svaku rupicu u mojoj masti.Otvorio samvrata a na vratima nista novo.Pijani covek koji vrata ne mzoe da otvori.Sam njegov ulazak rasprasio je moja nadanja o nekom bednom savetu koji bi mi dosta znacio.Taj covek je moj otac.Tada pocinje surova realnost.Svadjanje i vika,nesloga koja rusi i poslednju slagalicu u nasoj porodicnoj puzli.Otac koji je pijan,zapocinje sve.kao izgovor za sve to on kaze kako trazi spas iz finansijske krize.Sto i nije bash neko opravdanje.

 Brat koji ne zeli ni da pita nesto,a kamoli da potrazi savet od starijeg brata.Koji ne slusa,ne uci,a pritom je i neodgovoran.

Jedina svetla tacka u stvarnom zivotu je moja majka.Potpuno ista kao i u mojoj rupici mastanja.Njena nezna briga o svemu,nezan poljubac u celo i tiha rec pred spavanje.Jedina osoba koja se trudi da zivimo bez ikakvog nedostatka i zelje za necim nedostiznim.Andjeo koji se svojski trudi da pronadje ostatak nase porodicne puzle.Njene reci,saveti,poljubci i tihi plac u noci si jedina stvar zbog koje se borim i postojim.

A sada zavrsam poslednje recenice moje "ispovesti",i nadam se da cu sledeci put o svom zivotu,pisati tako sto cu upotrebiti neke lepse metafore,i neke lepse opise svoje porodice.Zivim za boljim sutra i srecno danas...

 

Pocetak novog dana.Sedim za stolom i pisem.Trazim neki nacin ili put u mojoj masti koji ce mi skrenuti misli sa tog milog bica.Pise.crtam,,trcim i trazimmnoge nacine sa kojima cu izbeci susret sa svojom stvarnoscu.Srce protiv razuma.Ko ce pobediti?Neznam.Ali znam da vise ne mogu ovako!

 Taj poslednji susret sa tobom koji mi se mota po glavi nikako da nestane iz mog secanja.Drugovi primecuju neku promenu na meni.Kazu nisi isti.Ne smejes se.Ne unosish vise raspolozenje u drustvu.jedva cak i koju rec ispustis svojom voljom.Sedis tu u poslednjoj klupi sam.Fizicki si tu ali tvoje misli nisu prisutne u ovoj ucionici.Sta da im kazem da stalno mislim na tebe,da te sanjam...Sta reci mi sta?Zato cutim,sedim i lutam ne znam ni sam gde.

 Kad ponovo pomislim na tebe,uzmem i crtam sta cu drugo.Pomerim tvoju sliku iz glave i moje telo bar na kratko ozdravi.A onda bacim pogled na roze marker i ponovo se setim tvojih roze modrih usni ispod malog nosica.Sta cu sada?Mogu ja da crtam ali i srce i mozak su vec odlutali.Onda ostavim crtanje i zamisljen gledam kroz prozor.Placem i secam se svega.Tog prvog poljubca,tvoje malene rucice na mom licu.Ponekad pozelim da ostanem u tom malom parcetu srece,ali ubrzo shvatim da mi nece biti uopste bolje.Kada znam da ne mozes biti moja .Ispricao bih nekome sve ovo sto pisem,ali nemam boljeg druga od ovog parceta papira.

  Ubrzo sam pomislio da cu samo umorom i trcanjem izbaciti iz glave.Krenuo sam na trcanje sa zeljom da se vratim kuci prazne glave.Ubrzo je sa prvim znojem nestao i poslednji deo mojih misli.Posle drugog znoja sam vec zaboravio i razlog zbog kojeg sam posao na trcanje.Slusalice u usima su obavile najveci posao u praznjenju moje glave.trcao sam.Odjednom u susret mi je naisal devojka na prvi pogled kao svaka druga.Sto se vise priblizavala sve me je vise podsecala na nekog.Ubrzo sam video da trci u sivim trenericama i oko desnog kolena nosi steznik.Zastao sam na trenutak i kroz glavu su mi prolazile slike tvojih sivih trenerica i tvog plavog steznika,koji si nosla kad smo prvi put zajedno trcali.Nisam mogao da verujem.Okrenuo sam glavu i hodao nisam imao vise snage,a i volju sam izgubio.Seo sam ispod jedne vrbe a ubrzo i legao.Pogled mi je lutao u njenu bujnu krosnju.grane su bile prekrivene od sitnog lisca.Samo jedna crna mrlja mogla se opaziti u ogromnoj zelenoj krosnji.Misli su bile fokusirane na ovo drvo.A onda ni iz cega se formirao izgled tvog lica u krosnji drveta.

 Duge grane koje su padale i dodirivale reku,podsecale su me na tvoje duge siske koje su stalno padale prko tvojih braon ociju.Grancica koja je bila malo duza od ostalih licila je je na tvoj maleni nosic.A ona crna mrlja od malopre imala je isti izgled kao tvoj pirsing na bradi ispod tvojih tankih usnica.Koje nisam mogao pronaci u ovom drvetu.Mozda zato sto sam zaboravio ukus tvojih poljubaca,ili mozda ne zelim da ih se setim.

 krenuo sam kuci  slobodno razmisljajuci o svemu.Shvatio sam da ne mogu vise izdrzati ovako.Suocicu se sa mislima i ponovo ti prici.Pokusacu da vratim taj osecaj kad ponovo budem ljubio tvoje usne.Ne mogu te vise drzati u sebi...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

«	Septembar 2008					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

• PRAVA LJUBAV......
• ljubav
• KONDOM
• ...lepota zivota...
• SRCE ZOVE U POMOC
• Nemam pravog druga....
• ...nase slike
• OBAVEZNO PROCITATI...
• Volim to divno bice
• "Branim svog oca"

• Generalna [12]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom